Medaljoni i nagrudne ikone

Ikonom se, pre svega, predstavlja svet i čovek u Crkvi onakvim kakvim će se on i javiti u poslednjem događaju ostvarenja carstva Božijeg na zemlji, zanemarujući pri tom na njihovu istorijsku realnost. Likovi na ikonama nose karakteristične lične crte, ali su lišeni slučajnosti i privremenosti kao u običnom slikarstvu, osvetljeni su natprirodnom svetlošću koja ne ostavlja senke. Ikona često spaja različite trenutke istog događaja, kao i likove iz različitih istorijskih perioda, vidi ih u njihovom nadistorijskom, posleistorijskom stanju, u večnosti. Od Vizantijskog carstva, pravoslavni Sloveni su nosili na grudima, pored krsta, nagrudne ikone. Koje su izrađivane od različitih vrsta metala: bakara, bronze, srebra u zavisnosti od toga ko ga ju je nosio. Obični ljudi su nosili ispod odeće ikone napravljena od drveta, kosti, bakpa ili gvožđa. Bogata dvorjani i plemstvo su nosili ikone izrađene od zlata i srebra, bogato ukrašene draguljima i biserima.