Под Јеванђељем се подразумевају четири Јеванђеља која су написали Апостолии: Матеј, Марко, Лука и Јован. Јеванђеље као и цело Свето писмо, подељено је на главе, а ове на стихове. Пошто се чита на богослужењима, нови завет је подељен на зачала. Код Матеја има 28 глава са 116 зачала; код Марка 16 глава са 71 зачалом; код Луке 24 главе са 114 зачала; код Јована 21 глава са 67 зачала. Типиком је прописано када се које Јеванђеље чита на богослужењима. Распоред читања Јеванђеља преко целе године штампан је на крају књиге. Пошто се зачала не читају редом, из практичних разлога приређени су јеванђелистари. То су зачала распоређена редом по целој години, због чега је веома лако пронаћи одговарајуће читање. Понегде су у употреби четвороЈеванђеља, без распореда зачала, иза зачала за целу годину, што отежава примену. Постоји велики број рукописних Јеванђеља. Код нас је најстарије Мирослављево Јеванђеље писано од 1169. до 1197. године. Писао га је „грешни Глигорије Ђак“ за кнеза Мирослава, господара Хума (данашње Херцеговине). Мирослав је био брат Стефана Немање.