Кандило за Велику Лавру „Светог Саве Освећеног“, Јудејска пустиња – Света Земља

ВЕЛИКА ЛАВРА „СВЕТОГ САВЕ ОСВЕЋЕНОГ“

По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Св. Саве Освећеног, удаљеној двадесетак километара од Јерусалима. Оснивач ове највеће Лавре на Истоку, Свети Сава Освећени, по коме је Свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окрживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са Запада, по имену сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.

Од тада је прошло много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13. века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи, један од најстаријих хришћанских манастира, који је непрекидно жив.

Лавра Светог Саве Освећеног

Чудо у цркви Светог Саве Освећеног

Када је Свети Сава Српски закорачио у манастирску цркву, догодило се чудо – жезло Светог Саве Освећеног, које је на једном трону стајало до његовог упокојења 532. године, дакле скоро 700 година, из чиста мира је пало. То је збунило монахе који су се затекли у цркви. Међутим, следећег јутра догодило се исто: када је Свети Сава ушао у цркву, жезло је пало… Онда се неко сетио аманета Светог Саве Освећеног да његово жезло – патерицу („пастирску палицу“) предају архијереју царског рода и истог имена када једног дана дође са Запада. Игуман је поставио неколико питања Светоме и видео је да се завештање (и пророчанство) Светог Саве Освећеног остварује на Светом Сави Српском.

Одлазећи из Мар Саба, Свети Сава је понео жезло свог великог имењака (по коме је, вероватно, добио монашко име) и оно се сада налази у хиландарској келији Патерица, у административном центру Свете Горе, Кареји. Братија овог манастира дала му је и две иконе: „Мљекопитатељницу“, која је сада у иконостасу капеле испоснице Светог Саве у Кареји, и данас најчувенију српску икону, некада домаћу икону великог православног теолога и бранитеља иконопоштовања Светог Јована Дамаскина, Тројеручицу, која је дуго била игуманија манастира Хиландара, а сада је на трону поред игуманског, у главној манастирској цркви.

Свети Сава је основао српску монашку колонију и у манастиру „Светог Саве Освећеног“, којом су, касније, 130 година управљали Срби. Игуман синајског манастира у 14. веку, био је Србин, Јоаникије…Треба рећи да је овај манастир важио, а важи и данас, као место најстрожег монашког подвига.

Нажалост, од тог силног семена које је у Светој земљи посејао Свети Сава, које је вековима било тако плодоносно, од Срба у Светој Земљи, до недавно, је био монах Григорије у манастиру Светог Саве Освећеног, који је пре 30 година, по професији милиционер, отишао у Свету Гору, и тамо остао, да би после отишао у Свету Земљу. Отац Григорије, се представио у Господу почетком 2009 год.

Мошти Светог Саве Освећеног

Несебичним и богоугодним ангажовањем госп. Гордане Шипке из Новог Сада прикупљени су прилози од српског верујућег народа за израду овог кандила.

Посебна захвалност припада госп. Душану и гђи. Леонори Вуловић из Београда који су приложили драго камење које је уграђено у ово кандило.

Трудом сестре Доротеје, српске монахиње из Јерусалимске Патријаршије, кандило је приложено Великој Лаври „Светог Саве Освећеног“, за покој душе + Архимандрита Оца Григорија, приликом ходочасничког путовања Сестре Саре из Манастира Светог Томе по Светој Земљи, почетком 2009.год.