ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Прво зато што је вера наша свјетлост. Рекао је Христос: Ја сам свјетлост свету. Свјетлост кандила опомиње нас на свјетлост којом Христос обасјава душу нашу.
Друго, да нас подсети на свјетлост карактера оног светитеља пред којим палимо кандило. Јер су свецн назвати: синови свјетлости.
Треће, да нам служи као укор за тамна дела наша, и зле помисли и жеље, и да нас позове на пут јеванђелске свјетлости. Да би се потрудили тако са ревношћу око заповести Спаситељеве: тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела.
Четврто, да то буде мала жртва наша Богу, који се сав жртвовао за нас. Један мајушни знак велике благодарности и светле љубави наше према Ономе, од кога у молитви просимо и живот и здравље и спасење и све оно што само безгранична небеска љубав може дати.
Пето, да то буде страшило злим силама, које нас нападају при молитви и одводе нам миси на другу страну од Творца нашега. Јер зле силе воле таму и тржу се сваке свјетлости, нарочито од оне која је намењена Богу и његовим угодницима.
Шесто, да нас подстакне на самопрегорење. Као што јелеј и фитиљ горе у кандилу, покорни вољи нашој, тако нека горе и душе наше пламеном љубави у свима страдањима, покорни вазда вољи Божијој.
Седмо, да нас научи, да као што кандило не може да се запали без наше руке тако ни срце наше, то унутрашње кандило наше, не може се запалити без светог огња Божије благодати, ма било испуњено свим врлинама. Јер све су врлине наше као гориво, а од Бога је огањ, који их зажиже.
Осмо, да нас опомене да је Творац света пре свега створио свјетлост, а онда све остало по реду. И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. Тако мора и на почетку нашег духовног живота прво да се засија унутра у нама свјетлост Христове истине. Од те свјетлости Христове истине после ствара се и ниче и расте у нама свако добро.
Свјетлост Христова нека и Вас осветли.
