Прстен краљевића Радослава, реплика
Реплика прстена краљевића Радослава поводом изложбе „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице“ у галерији САНУ, поводом 800 година аутокефалности СПЦ. Део је збирке Народног музеја Србије
Материјал:
Сребро финоће 980/1000, позлата 24 К.
Техника израде:
ливење, гравура, нијело, позлата.
Величина:
Тежина:
11,28 гр,
Година израде:
2019.
Наручилац:
Народни музеј Србије
У поседу:
Народног музеја Србије
Овај веренички прстен је српски краљ Стефан Радослав (1227-1234), син Стефана Првовенчаног, ставио на руку своје будуће жене Ане 1219. године. Ана је била ћерка епирског деспота Теодора И Анђела и Марије Петралифене. Краљ Стефан Првовенчани (1196-1227) је 1219. године уговорио овај брак са њеним оцем, тадашњим епирским деспотом Теодором И Анђелом, коме је брак са српским престолонаследником итекако био потребан за учвршћивање савезништва са Србијом у борби за надмоћ између ромејских држава насталих током трајања латинске окупације Цариграда 1204-1261.
Овај златан прстен изливен је у једном комаду и спада у групу ваљкастих прстенова са уздигнутим вратом. На његовом врху је урезан натпис на грчком: „Веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога Ано, из рода Комнена, у руке га прими“.
Овај прстен показује колико је краљ Радослав био везан за ромејску владарску породицу своје мајке Евдокије, која је била ћерка ромејског цара Алексија ИИИ Анђела (1195-1203) и Ефросиније Дуке Каматере. Велика блискост Радослава са ромејским царским домом довела је и до тога да он свом имену дода и царско презиме Дука. Међутим, владавина под таквим страним утицајем је била и највећи проблем краља Радослава са којим није успевао да се избори и који је касније био кобан по његову власт.
Прстен се данас чува у Народном музеју у Београду.
Коментари