Прстен краљевића Радослава, реплика

Реплика прстена краљевића Радослава поводом изложбе „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице“ у галерији САНУ, поводом 800 година аутокефалности СПЦ. Део је збирке Народног музеја Србије

Материјал:

Сребро финоће 980/1000, позлата 24 К.

Техника израде:

ливење, гравура, нијело, позлата.

Величина:

Тежина:

11,28 гр,

Година израде:

2019.

Наручилац:

Народни музеј Србије

У поседу:

Народног музеја Србије
Шифра производа: РЗ078 Категорија:

Поделите:

Овај веренички прстен је српски краљ Стефан Радослав (1227-1234), син Стефана Првовенчаног, ставио на руку своје будуће жене Ане 1219. године. Ана је била ћерка епирског деспота Теодора И Анђела и Марије Петралифене. Краљ Стефан Првовенчани (1196-1227) је 1219. године уговорио овај брак са њеним оцем, тадашњим епирским деспотом Теодором И Анђелом, коме је брак са српским престолонаследником итекако био потребан за учвршћивање савезништва са Србијом у борби за надмоћ између ромејских држава насталих током трајања латинске окупације Цариграда 1204-1261.
Овај златан прстен изливен је у једном комаду и спада у групу ваљкастих прстенова са уздигнутим вратом. На његовом врху је урезан натпис на грчком: „Веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога Ано, из рода Комнена, у руке га прими“.
Овај прстен показује колико је краљ Радослав био везан за ромејску владарску породицу своје мајке Евдокије, која је била ћерка ромејског цара Алексија ИИИ Анђела (1195-1203) и Ефросиније Дуке Каматере. Велика блискост Радослава са ромејским царским домом довела је и до тога да он свом имену дода и царско презиме Дука. Међутим, владавина под таквим страним утицајем је била и највећи проблем краља Радослава са којим није успевао да се избори и који је касније био кобан по његову власт.
Прстен се данас чува у Народном музеју у Београду.

Коментари

Будите први који ће написати рецензију за „Прстен краљевића Радослава, реплика“

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *