БИОГРАФИЈА

Горан Ристовић, је рођен у Краљеву 21.04.1964 год. Основну школу похађао у Бразилу, Рио де Жанеиро. Средњу школу преводилачког смера завршио у Краљеву. Студирао Арапски и Турски језик на Филолошком факултету у Београду. Студијско усавршавање обављао у Истанбулу и Каиру 1984-1985 год.

Од 1980.год се бавио професионалним превођењем, члан је  Удружења научних и стручних преводилаца Србије од 1983год. Говори, пише и преводи са Енглеског и Португалског, служи се Арапским, Турским, Шпанским, Италијанским, Француским, Румунским, Руским и Бугарским језиком. Од 1991.год. прелази на рад у међународну компанију AVIS rent a car, где остаје до 2010 год. на месту регионалног менаџера. Члан је Удружења примењених уметника Русије од 2017.год.

Занесен лепотом филиграна, исти је почео да изучава 2002 год. у филигранској радионици свог таста, Цветка Цветковића родом из Призрена. На почетку је било потребно изучити основне златарске технике да би се касније упустио у израду једноставнијих комада накита, према старим узорима који су били изложени у наведеној радионици.

Иако је првобитна намера била да се сам занат сачува од заборава и одржи на нивоу хобија, убрзо је интересовање окренуто црквеним предметима израђеним у овој техници а које је могао видети у оближњим манастирима Жича и Студеница.

Убрзо је стигао и први озбиљнији посао, рестаурација сребрне филигранске дарохранилице из Манастира Жича. Пажљиво растављајући и поправљајући оштећења, посао је успешно приведен крају. Уједно, то је и послужило да се сагледа начин израде комплесних предмета. Уследиле нове наруџбине за рестаурацијом других црквених предмета као и за израдом кандила.
Упоредо са сталном вежбом и упорним радом, под надзором таста, било  је неопходно изучити и историјат саме технике, упознати се са стилским одликама, различитостима и сличностима филиграна у Русији, на Блиском и Далеком истоку, у Латинској Америци…литература која се бави филиграном је оскудна али познавање језика је доста олакшало прикупљање информација везаних за ову тему. У том процесу изучавања технике рада, порекла и праваца развоја, настала је обилна фото и писана документација која треба бити систематизована у наредном периоду.

Оног тренутка када је већина тајни технике рада била изучена, могло се приступити изради већих, комплекснијих и по фoрми озбиљнијих предмета.  У том периоду је израђено више кандила, напрсних крстова, панагија и других црквенослужбених предмета, као и доста комада накита и других употребних предмета.

Обим и озбиљност рада наметнула је оснивање  радионице као додатне делатности уз основни рад, која је 2008.год. регистрована под називом  „Филигранско-кујунџијска радионица за израду уметничких предмета од племенитих метала ФИЛИГРАН ПОКИМИЦА, Горан Ристовић ПР“.  Тада је извршена и регистрација код Дирекције за мере и драгоцене метале и добијен произвођачки жиг и обављена сертификација код Министарства економије и регионалног развоја када је радионици додељен Сертификат уметничког заната бр.134.

Већ 2010 год. Горан Ристовић напушта рад у поменутој компанији и у потпуности се посвећује раду у својој филигранској радионици. Период који је уследио, подразумевао је перманентно усавршавање и проучавање специфичног израза српског филиграна који сеже у време Краља Милутина, када је достигнут зенит у српском средњевековном златарству наслоњеном на најбоље традиције Византије и нове утицаје који су стизали са Запада.

Схватајући значај преношења свих неопходних знања млађим генерацијама, у међувремену је обучио неколико младих људи основама филигранске технике. Већ дужи период, занат у радионици изучава један рођак,  тако да је континуитет у раду обезбеђен.  У сарадњи са Духовним центром „Св .Владика Николај Велимировић“ у Краљеву, у припреми је почетни курс филиграна за неколико полазника у трајању од 20 часова. Такође, у сарадњи са манастиром Студеница у току је организација летње школа филиграна која би, у зависности од обезбеђених финансијских средстава, била конципирана тако да десетак полазника прође обуку у основним златарским техникама, почетни курс филиграна као и теоријску обуку са елементима дизајна. У међувремену, у сарадњи са Манаковом кућом у Београду, аплицирано је за средства код надлежног министарства ради организовања изложбе филигранских радова под називом „На раскршћу“ и показне радионице у којој би могли узети учешће и посетиоци. Наведена изложба и радионица имају за циљ популаризацију овог уметничког заната и приближавање широј јавности.

У сопственом проучавању праваца кретања и развоја филиграна,  Горан Ристовић се тренутно бави документовањем  културне трансверзале везане за филигран и камену пластику, која је по његовом уверењу има смер ширења из правца Јерменије и Грузије, преко Бугарске и Србије до Дубровачке Републике.

Публикације
У каталогу „Хришћанска уметност“ коју издаје Московска патријаршија РПЦ, а која представља најзначајније радионице и појединце који се баве црквеном уметношћу, већ осму годину  за редом су представљени радови Горана Ристовића. Такође, у припреми је монографија у издању музеја „Museo della Filigrana Pietro Carlo Bosio, Campo Ligure, Italia“ која ће уврстити и Горана Ристовића међу 20 најзначајнијих савремених филиграниста из целог света.

Награде
– Диплома Московске патријаршије за „висока достигнућа у црквеној златарској уметности 2019“
– Велика златна медаља на 24. међународној изложби златарства „Сјај“ Новосадског сајма 2019