BIOGRAFIJA

Goran Ristović, je rođen u Kraljevu 21.04.1964 god. Osnovnu školu pohađao u Brazilu, Rio de Žaneiro. Srednju školu prevodilačkog smera završio u Kraljevu. Studirao Arapski i Turski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Studijsko usavršavanje obavljao u Istanbulu i Kairu 1984-1985 god.

Od 1980.god se bavio profesionalnim prevođenjem, član je  Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije od 1983god. Govori, piše i prevodi sa Engleskog i Portugalskog, služi se Arapskim, Turskim, Španskim, Italijanskim, Francuskim, Rumunskim, Ruskim i Bugarskim jezikom. Od 1991.god. prelazi na rad u međunarodnu kompaniju AVIS rent a car, gde ostaje do 2010 god. na mestu regionalnog menadžera. Član je Udruženja primenjenih umetnika Rusije od 2017.god.

Zanesen lepotom filigrana, isti je počeo da izučava 2002 god. u filigranskoj radionici svog tasta, Cvetka Cvetkovića rodom iz Prizrena. Na početku je bilo potrebno izučiti osnovne zlatarske tehnike da bi se kasnije upustio u izradu jednostavnijih komada nakita, prema starim uzorima koji su bili izloženi u navedenoj radionici.

Iako je prvobitna namera bila da se sam zanat sačuva od zaborava i održi na nivou hobija, ubrzo je interesovanje okrenuto crkvenim predmetima izrađenim u ovoj tehnici a koje je mogao videti u obližnjim manastirima Žiča i Studenica.

Ubrzo je stigao i prvi ozbiljniji posao, restauracija srebrne filigranske darohranilice iz Manastira Žiča. Pažljivo rastavljajući i popravljajući oštećenja, posao je uspešno priveden kraju. Ujedno, to je i poslužilo da se sagleda način izrade komplesnih predmeta. Usledile nove narudžbine za restauracijom drugih crkvenih predmeta kao i za izradom kandila.
Uporedo sa stalnom vežbom i upornim radom, pod nadzorom tasta, bilo  je neophodno izučiti i istorijat same tehnike, upoznati se sa stilskim odlikama, različitostima i sličnostima filigrana u Rusiji, na Bliskom i Dalekom istoku, u Latinskoj Americi…literatura koja se bavi filigranom je oskudna ali poznavanje jezika je dosta olakšalo prikupljanje informacija vezanih za ovu temu. U tom procesu izučavanja tehnike rada, porekla i pravaca razvoja, nastala je obilna foto i pisana dokumentacija koja treba biti sistematizovana u narednom periodu.

Onog trenutka kada je većina tajni tehnike rada bila izučena, moglo se pristupiti izradi većih, kompleksnijih i po formi ozbiljnijih predmeta.  U tom periodu je izrađeno više kandila, naprsnih krstova, panagija i drugih crkvenoslužbenih predmeta, kao i dosta komada nakita i drugih upotrebnih predmeta.

Obim i ozbiljnost rada nametnula je osnivanje  radionice kao dodatne delatnosti uz osnovni rad, koja je 2008.god. registrovana pod nazivom  „Filigransko-kujundžijska radionica za izradu umetničkih predmeta od plemenitih metala FILIGRAN POKIMICA, Goran Ristović PR“.  Tada je izvršena i registracija kod Direkcije za mere i dragocene metale i dobijen proizvođački žig i obavljena sertifikacija kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kada je radionici dodeljen Sertifikat umetničkog zanata br.134.

Već 2010 god. Goran Ristović napušta rad u pomenutoj kompaniji i u potpunosti se posvećuje radu u svojoj filigranskoj radionici. Period koji je usledio, podrazumevao je permanentno usavršavanje i proučavanje specifičnog izraza srpskog filigrana koji seže u vreme Kralja Milutina, kada je dostignut zenit u srpskom srednjevekovnom zlatarstvu naslonjenom na najbolje tradicije Vizantije i nove uticaje koji su stizali sa Zapada.

Shvatajući značaj prenošenja svih neophodnih znanja mlađim generacijama, u međuvremenu je obučio nekoliko mladih ljudi osnovama filigranske tehnike. Već duži period, zanat u radionici izučava jedan rođak,  tako da je kontinuitet u radu obezbeđen.  U saradnji sa Duhovnim centrom „Sv .Vladika Nikolaj Velimirović“ u Kraljevu, u pripremi je početni kurs filigrana za nekoliko polaznika u trajanju od 20 časova. Takođe, u saradnji sa manastirom Studenica u toku je organizacija letnje škola filigrana koja bi, u zavisnosti od obezbeđenih finansijskih sredstava, bila koncipirana tako da desetak polaznika prođe obuku u osnovnim zlatarskim tehnikama, početni kurs filigrana kao i teorijsku obuku sa elementima dizajna. U međuvremenu, u saradnji sa Manakovom kućom u Beogradu, aplicirano je za sredstva kod nadležnog ministarstva radi organizovanja izložbe filigranskih radova pod nazivom „Na raskršću“ i pokazne radionice u kojoj bi mogli uzeti učešće i posetioci. Navedena izložba i radionica imaju za cilj popularizaciju ovog umetničkog zanata i približavanje široj javnosti.

U sopstvenom proučavanju pravaca kretanja i razvoja filigrana,  Goran Ristović se trenutno bavi dokumentovanjem  kulturne transverzale vezane za filigran i kamenu plastiku, koja je po njegovom uverenju ima smer širenja iz pravca Jermenije i Gruzije, preko Bugarske i Srbije do Dubrovačke Republike.

Publikacije
U katalogu „Hrišćanska umetnost“ koju izdaje Moskovska patrijaršija RPC, a koja predstavlja najznačajnije radionice i pojedince koji se bave crkvenom umetnošću, već osmu godinu  za redom su predstavljeni radovi Gorana Ristovića. Takođe, u pripremi je monografija u izdanju muzeja „Museo della Filigrana Pietro Carlo Bosio, Campo Ligure, Italia“ koja će uvrstiti i Gorana Ristovića među 20 najznačajnijih savremenih filigranista iz celog sveta.

Nagrade
– Diploma Moskovske patrijaršije za „visoka dostignuća u crkvenoj zlatarskoj umetnosti 2019“
– Velika zlatna medalja na 24. međunarodnoj izložbi zlatarstva „Sjaj“ Novosadskog sajma 2019