Српски ћирилица  Srpski latinica  English  Руский  Ελληνικά


Tekstovi o crkvenom umetničkom zlatarstvu


Тekst 1_02. Simbolika boja u crkvenoj umetnosti

U simboličkom jeziku crkvene umetnosti, boja se javlja kao sredstvo prenošenja spoznaje o Bogu i duhovnom svetu. Simbolika boja u pravoslavnoj ikonografiji i mozaiku Istočne crkve doživela je svoj procvat.

Boje koje se koriste na ikonama moraju se shvatiti  uslovno, one nisu privezane formi i, kao sve ostalo na ikoni, služe zadatku otkrivanja duhovne suštine, kroz prikaz preobraženja i osvetljenja Božanskom bojom. Stari ikonopisci su koristili relativno malu količinu boja, bez polutonova, često pribegavajući kontrastnim kombinacijama. Čistotom i intenzivnošću boja dočaravao se sjaj preobražene materije.  Poimanje boja proishodilo je iz njihovog sadejstva i jedinstva. Obraz ikone nije stvaran mešanjem svetlih tonova tačno određenog porekla, kao što se to dešava na slikama, već ikone sijaju iznutra. Božansko svetlo se prenosi pomoću tanke zlatne folije i pomoću svetlih polja na licima svetaca. Analogno ikonografiji, u crkvenom zlatarstvu to se postiže pomoću tehnike ćelijskog emajla koju su vizantijski zlatari, a u kasnijem periodu i majstori kijevske Rusije, obilato koristili. Pomoću ove tehnike bilo je moguće stvarati minijaturne ikone na kojima su boje, kao i na živopisanim ikonama, imale isti značaj i simboliku.  Šta više, zahvaljujući malim dimenzijama, podesnosti predmeta i boljoj uslovnosti boja, kao i zbog svojstva emajla da sija iznutra, boje su dobijale na značaju. Odeljci - ćelije, koje su međusobno delile boje preuzimaju ulogu zlata na ikonama. Dodatna simbolička vrednost je dobijana pečenjem emajla u pećima.

Simbolička vrednost palete osnovnih boja korišćenih u hrišćanskoj umetnosti tokom dugog istorijskog perioda nije kruto definisana tablica vrednosti, već je treba uzeti uslovno. Često jedna boja nosi više značenja, ponekad suprostavnjenih.  Posebnu složenost nose međusobno pomešane boje.

Da bi smo razumeli najviše značenje simboličkog jezika neophodno je da, kako je učio sveti Maksim Ispovednik,  «posmatramo duhom duhovno — duhovno, a ne toliko telesnim očima — telesno», razvijajući na taj način sposobnost razuma da se izdigne od "donjega" ka "gornjem".

Belasimbol nevinosti duše, čistote i svetosti; boja anđeoske odežde i preobraženog i vaskrslog Isusa. Kao i u ikonografiji, u zlatarstvu belo označava raj. Primera radi, na mnogim naprsnim krstovima rađenim tehnikom emajla beli oreol predstavlja ili menja kriptogram
MLRB, govori o Spasiteljevom vaspostavnjanju izgubljenog raja.
Teget simbol tajne, Božanske nedokučivosti, večnosti, istine, otkrivenja, mudrosti. Boja apostolske odežde.
Golubljaboja Neba i odežde Božje Materi, simbolizuje duhovnu čistotu, i shodno tome — poverenje i vernost u braku.

Zelena boja proleća i vegetacije; naznačava pobedu života nad smrti i Večni Život koji nam Spasitelj daruje. Simbolizuje Hrista kao Životodavca a Krst kao Drvo Života. Uprkos osnovne pozitivne prirode jarko zelene boje, bledo zelena boja se može dovesti u vezu sa sotonom i smrću.
Crvenaboja ognja Nebeskog pročišćenja, boja životodavne toplote — simbol života. Boja krvi; dakle simbol žrtve i Vaskrsa. Boja odeždi svetih mučenika.
Purpurnasimbol carske vlasti, pobede. Boja odeždi svetih careva i kneževa. Ponekad se koristi kao simbol Boga Oca.
Zlatnaboja zlata, označava Božansku svetlost — kao apsolutnu metaforu Boga:«...Bog je svjetlost, i tame u njemu nema nikakve.» (I Poslanica Jovana 1.5.). Zlato je — simbol sunca i carske časti, a shodno tome Isusa kao sina Istine i Cara Slave. Takođe simbolizuje ljubav, pravu Istinu.
Žutaima dve susprotne vrednosti. Prva, kada podseća na zlatno žutu boju — nosi celokupnu pozitivnu simboliku zlata. Ali ako je tamno žuta, onda naznačava izdaju, ambiciju, sebičluk
. To je boja Jude Iskariota.
Srebrna nosi simboliku bele i plave boje. Ona je simbol čistotote , i simbol Jevanđeoskog krasnorečja. Ovaj drugi simbol se naslanja na stihove iz Psalma 11.7: «Riječi su Gospodnje riječi čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno».
Ružičastasimbolizuje detinjstvo.

Tirkizna simbolizuje mladost.
Lila simbolizuje tugu i žalost.
Braon boja zemlje, označava poniznost, siromaštvo, odricanje od ovozemanjskog. U tom smislu može se videti na ikonama kao boja odeždi svetaca i Bogorodice, i kao boja odeždi nekih zapadnih monaških redova.
Crna boja princa tame, simbolizuje tugu, bolest, greh i shodno tome negaciju i odricanje od ovozemanjskog. (odežda monaha i sveštenika). Međutim, u kombinaciji sa belom bojom simbolizuje smirenje i neporočnost. Crna, povezana sa teget bojom, simbolizuje duboku tajnu, a sa zelenom  — duboku starost.
Siva boja pepela, simbolizuje tugu i mrtvenost, ili smirenje, smrtnost tela i besmrtnost duše.


Тekst br.1_01

^
Тekstovi

Тekst br.1_03  >